Tara Gandi Batačardži rođena je 24. aprila 1934. u Nju Delhiju, kao kći najmlađeg sina Mahatme Gandija, Devdasa Gandija i njegove žene Lakšmi Devdas Gandi. Njen muž dr Džuti Prasad Batačardži bio je poznati ekonomista, S njim ima dvoje dece, kći Sukaniju Barat Ram i sina Vinajaka Batačardžija. Svoj život je posvetila radu Gandi smritija – Gandijevog muzeja i Daršan samitija – izložbenog paviljona posvećenog Gandiju. Mnogo godina radila je i na prosvećivanju seoskih žena, dece i ruralnog društva, u saradnji sa Nacionalnom memorijalnom zadužbinom „Kasturba Gandi“, koju je u znak sećanja na svoju suprugu Gandi osnovao 1945. godine.

Unuka Mahatme Gandija, Tara Gandi Batačardži, u detinjstvu je upoznala mnoge borce za slobodu i lidere koji su postavili temelje nezavisne Indije. Ona danas
ima 84 godine, ali je kao devojčica, odrastajući u Nju Delhiju četrdesetih godina prošlog veka, bila svedok Drugog svetskog rata, previranja koja su donela  slobodu Indije, kao i tragičnog ubistva Mahatme Gandija 1948. godine.

Kao najstarije dete Devdasa i Lakšmi Gandi, Tara je prisustvovala Gandijevim večernjim molitvama u Nju Delhiju, posećivala ga u Palati Age Kana, gde je bio u kućnom pritvoru zajedno sa svojom suprugom Kasturbai i sekretarom Mahadevom Desaijem. Za vreme raspusta unuka je  dedu posećivala u planinskom gradu Šimli, na severu Indije. Gandijeva satjagraha – filozofija nenasilja, njegovi napori da ukine socijalne razlike u Haridžan ašramu, bivšoj prestonici provincije Gudžarat, naklonost prema svakom ko je od njega tražio savet i njegov život kao porodičnog čoveka, roditelja, dede, ovde su viđeni iz ugla jednog deteta.

Ova knjiga koja istovremeno nadahnjuje i greje ljudska srca nije obimna, ali je dragocena zbirka uspomena oblikovanih u velikoj eposi indijske istorije.