Knjiga pripovedne proze Toliko od mene Branke Krilović stvarno je koliko i fiktivno putovanje kroz život u mnogim vidovima, od prvih susreta njenog narativnog glasa sa svetom, preko spoznaje sebe, do dana i godina u kojima se emocionalne i spiritualne naslage prošlosti zajedno sa senzacijama sadašnjosti zgušnjavaju u sugestivan, jezgrovit jezički izraz. Pričama Branke Krilović, koje se mogu čitati i kao „roman u izgledu”, veruje se ne samo zato što se u njima izbegavaju danas široko rasprostranjeni ispovedni stereotipi, već najpre stoga što iz njih progovoraju čiste egistencijalije nepodložne prividima i utehama bilo koje vrste. Samo je ljubav bezuslovna, sve ostalo podleže sumnji. Osim introspektivnog glasa koji ih pripoveda, priče iz knjige Toliko od mene objedinjene su na trenutke bolnom, a na trenutke diskretnom, duhovitom subjektivnošću, ne dozvoljavajući čitaocu predah. Sa velikim iskustvom u primenjenom pisanju kakvo je novinarstvo, Branka Krilović svoju proznu samoanalizu, umesto stajaćim pridevima i meteorološki uobičajenim smenama oblaka i sunca, iluminira unutrašnjim odsjajima duha, praćenim diskretnim prelivima erotike i još prigušenijim, pa utoliko delotvornijim signalima intelektualnog hedonizma. Reč je, prema jednoj staroj, retoričkoj podeli, o prozi koja je pisana „iz stomaka”, sa posledičnim efektom akcije i reakcije – udaranja u stomak. Procesima intimno-dokumentarne transpozicije stvarnosti u njen drukčiji, imaginativni vid, obuhvaćen je veliki vremenski raspon: od novotalasnih osamdesetih godina prošlog veka i doba socijalizma sa Brozovim likom, preko bombardovanja, građanskih protesta i dolaska novog milenijuma, do aktuelnog tehno-Vavilona. Toliko od mene je autorkin katkad šokantan, katkad poetizovan omaž likovima koji su obeležili kako njen intimni svet, tako i ono što ostaje kao svedočanstvo najburnijih godina iskrizirane jugoslovenske i srpske kulture.

Mihajlo Pantić