Šta sad? Pitanje je koje sebi postavlja neimenovani narator ovog romana, naizgled sasvim običan tinejdžer, koji jednog, isto tako ni počemu posebnog dana, odlučuje da namami u stan, a potom i ubije drugaricu iz razreda. Radnja romana, pripovedanog iz prvog lica, počinje nekoliko dana uoči ubistva i čitalac učestvuje u planiranju ovog zlodela. Počinilac nam je, dakle – poznat. Poznati su nam i nagoveštaji motiva. Sve je tu. Osim kajanja, svrhovitosti i stvarnog razloga da se na ovaj način straće ne jedan, već dva života.

Iako ova knjiga poseduje sve elemente jednog krimi romana – zločin, poteru, hvatanje i presudu, pisac je odlučio da naglasak sa ovih poznatih književnih tropa prebaci na osvetljavanje psihološke pozadine jedne vrste ubistva koja predstavlja boljku savremenog doba – ubistva radi skretanja medijske i svake druge pažnje na sebe, kratkotrajnog bega od dokolice vlastitog života i potrebe da se osetimo živim. Rečenice su britke i kratke, povremeno neodoljivo slične onima iz nekog Hemingvejevog romana. Ovo ne treba da čudi naročito ako se uzime u obzir da je autor A Ji (pravo ime Ai Guodžu) pre nego što se u otisnuo u spisateljske vode – bio policajac. 

U tom pogledu ovaj roman predstavlja pravi novitet i osveženje na domaćoj književnoj sceni, budući da se radi o prvom prevodu jednog krimi-psihološkog štiva sa kineskog na srpski jezik.