Ruševine i zidovi su najnovija knjiga dr Alekse Đilasa, beogradskog sociologa i publiciste. Ova zbirka eseja, portreta, polemika i intervjua sastoji se uglavnom od tekstova koje je Đilas objavljivao po našim i stranim časopisima. Često su to prvo bila predavanja koja je držao na najprestižnijim zapadnim, uglavnom američkim univerzitetima. Tekstovi nisu izgubili ni na svežini ni na važnosti. Vreme je potvrdilo uverljive Đilasove kritike zapadne politike prema Srbiji i Srbima, kao i njegove analize zabluda i stranputica srpskog nacionalizma. Mnoga njegova predviđanja katastrofalnih posledica američke spoljne politike pokazala su se kao tačna, a doista vredi pročitati njegove preporuke Zapadu šta može da nauči od disidenata iz Istočne Evrope i Jugoslavije.

Pišući o pozitivnom istorijskom značaju Jugoslavije i jugoslovenstva, Aleksa Đilas ubedljivo pokazuje da pravog napretka na ovim prostorima ne može biti bez bliske saradnje naroda bivše Jugoslavije. Istovremeno, on vodi računa o srpskom nacionalnom interesu i suprotstavlja se bilo kakvom srpskom samožrtvovanju radi utopijskih jugoslovenskih ciljeva.

Ruševine i zidovi su knjiga koja dokazuje da je moguć prosvećeni, liberalni nacionalizam. Ona je putokaz ka Evropi i Zapadu, ali i opomena da se treba kloniti vojnog i političkog vezivanja za velike sile i njihovu spoljnu politiku.

Aleksa Đilas piše jasnim, jednostavnim stilom i ne zamara čitaoca komplikovanim rečenicama i nepotrebnim tuđicama. U analizama i argumentaciji ide do kraja, ne plaši se da izvede bolne zaključke, ali sve to čini na jedan umeren, čak blag način. To se posebno jasno vidi u njegovim polemikama, a iz onih koje je vodio sa zapadnim diplomatama i profesorima može se i učiti kako treba razgovarati sa moćnim i obrazovanim ljudima na Zapadu.

Aleksa Đilas je dosledan u svojim stavovima, kako u predlozima i planovima za podelu Kosova, koje naši vodeći političari i intelektualci nažalost nikada nisu prihvatili, tako i u protivljenju našem ulasku u NATO.

Posebnu draž knjizi daju brojni portreti poznatih ličnosti iz svetske i naše politike i kulture, od De Gola i španskog filozofa Ortege do disidenta Mihajla Mihajlova i književnika Borislava Pekića.