Radnja romana Poslednji pomagač smeštena je u blisku i prepoznatljivu budućnost u koju smo već delimično zakoračili. U njemu norveška autorka Katrine Knudsen bespoštedno i minuciozno ispituje sveobuhvatne promene kroz koje prolazi pojedinac u doba kada je tehnologija u potpunosti prodrla u našu svakodnevicu i zagospodarila našim životima. Roman pokreće niz pitanja poput: Šta se dešava sa ljudskošću i autentičnošću kada nas društvene strukture utemeljene na visokorazvijenoj tehnologiji primoravaju na to da živimo neautentičnim životima? Kako tehnologija menja naše živote i kako menja nas kao ljudska bića? U kojoj meri pojedinac može da ostane veran sebi u izrazito transparentnom društvu uređenom poput Panoptikona?

Kroz ovaj nesvakidašnji roman ispreda se priča o neimenovanoj sredovečnoj ženi koja se odlučuje na drastičan potez – ona prodaje bubreg kako bi svojoj deci obezbedila bolji život. Svesna je da je njen seksualni kapital na izmaku – zašla je u godine kada se vrednost njenog tela meri vrednošću njenih organa. Prikovana za bolnički krevet priseća se epizoda iz prošlosti koje su je oblikovale i navele na taj izbor, poput života na imanju na kome se uzgajaju genetski modifikovane pauk-koze koje proizvode „svileno mleko“, kao i članstva u opskurnoj organizaciji pod nazivom „Anđeli“, koja pod velom humanosti operiše u sivoj zoni između aktivne i pasivne pomoći pri samoubistvu. Naime, članovi te organizacije ispraćaju osobe koje pate od terminalnih bolesti do Švajcarske na njihovo „poslednje putovanje“.

Zbog svojih originalnih uvida, Katrine Knudsen predstavlja jedinstvenu pojavu u savremenoj norveškoj književnosti. O tome svedoči činjenica da ju je njen svetski priznati sunarodnik Karl Uve Knausgor uvrstio u najznačajnije norveške pisce današnjice. U svojim delima ona pronicljivo kontemplira nad nizom aktuelnih i kontroverznih tema poput eutanazije, odnosa između prirodnog i artificijelnog, pojedinca i tehnologije, autentičnog i neautentičnog.