TI, PROŠLOST,

i moj svet, mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljeci,

priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet,

u društvu maski, koje je po mene došlo.

Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi,

nego neke ruševine, aveti, i stećci,

što ostaju za nama na zemlji, i u travi.

Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“

A viču i francusko „tout passe“. I naše „prošlo“.

Miloš Crnjanski

"Ljubičice Leonarda da Vincija" - Ivana Hadži Popović

Qty

Napiši recenziju