U devetnaestoj godini, odnosno u najlepšoj mladosti koja je bila prilično slobodoumna, Tolstoj je o ženama mislio ono što će misliti celog života: „Pošto je ženski svet prilično neugodna dručtvena nužnost, od njega treba pobeći šzo dalje. Uostalom, ko nas, osim žena, nadahnjuje bezosećajnošću i ostalim porocima? Zbog koga, ako ne zbog žena, gubimo urođene vrline, hrabrost, čvrstinu, zdrav razum, privlačnost?“ (Dnevnik, 1897.)

 Zaljubljen, 1862, on se ženi. 
„Ogromna sreća“

 Za Don Žuana se kaže da menja žene zato što ni od jedne ne dobije sve što očekuje. Ipak, nije li to možda baš s toga što je dobio sve što je očekivao.