Odrastao sam u Peći, i uveliko se osećam Pećancem. U potpunosti delim ocene  autora u svojim diplomatskim zapisima o našim političkim promašajima, pohlepama i busanjima u patriotske grudi. Beogradu nikada, ni ranije ni sada, ništa nije bilo jasno o tome šta se sve prelama i ukršta na Kosovu i Metohiji. Nikada nismo hteli ni želeli da saznamo ko su Šiptari, Arnauti, Arbanasi, Malisori, Albanci. Kada je Jovan Gec, naš veliki glumac, došao u Peć da među đacima odabere sklone umetnosti, pozorištu, muzici; oni koje je on odabrao bili su isključivo Albančići, kao, na primer, Faruk Begoli. Plašim se da još nismo spustili durbin, da još sa neke lažne visine gledamo na Šiptare, Albance. Đukićevi Kosovski zapisi su kristalizaicja političke, sociološke i ekonomske mudrosti i poklon onima koji žele da savladaju tajne te mudrosti. Ovim zapisima dobijaju svi koji ih budu čitali, kako oni koji započinju sa osvajanjem sveta diplomatije tako i oni koji su već duboko u njenim vodama. Pouke tih zapisa se zaista lako primaju i pamte, zahvaljujući autorovom spisateljskom umeću i nadahnuću. Dela poput ovih zapisa uvek su dobrodošla jer na bridak i kritički način odslikavaju događaje i pojave, što je odličan uvod u dublje sagledavanje problema i traženje mogućih ishodišta. 

Dr David Dašić

Izuzetno štivo, pisano gotovo u dahu, nadahnuto željom da se sumorna kosovska stvarnost predstavi onakvom kakva ona istinski jeste, a ne onakvom kakva bi nekom odgovarala. Kosovski zapisi su hronologija zla i nesreća koje su ne samo sticaj istorijskih okolnosti, već i kulminacija problema uzrokovanih sopstvenim zabludama, mitovima, arogancijom, inatom, prepotencijom i samodržačkim namerama i delima. Autor nam sa lica mesta pokazuje kako politički transparenti i fasade, obojeni svetim i najsvetlijim bojama i interesima nacije, vere i države, predstavljaju samo paravane iza kojih stoji briga za materijalnu korist, za debele buđelare koje su punili prodajući narodu mitove za stvarnost, prošlost za budućnost, trgujući neprestano žrtvama srpskog naroda i njegovom mukom, ne žaleći da nasleđenim fikcijama prinose nove žrtve guranjem u besmislene ratove i nove sukobe. Svaka celina i svaki odeljak ove knjige rukovođeni su principom da je istina najveći narodni lek i da se ništa prljavo, nečasno, neviteško, nezakonito, ono što nije od Boga i naroda dato, ne može i ne sme sakriti. Od sveg srca preporučujem ovu izvanrednu dnevnički zabeleženu knjigu najširoj javnosti. Iz nje mogu da uče političari, diplomate, medijski poslenici, istraživači naše istorije i naše realnosti, crkveni službenici i verodostojnici, profesori i studenti.  

Milan Karagaća