Priče nam šalju pouku i poruku da nikada nije bilo, niti će biti, da se na jednom mestu, u jednom životu, nađu sve dobro i sve zlo ovoga sveta; sve istine i sve laži; sva lepota i sva rugoba; sva pravda i sva krivda; sva sreća i sva nesreća; sva ljubav i sva mržnja; sva radost i sva tuga... Nikada nije bilo, niti će biti, da smo mi sami – svugde, uvek i u svemu, jedini tvorci svoje sudbine i jedini kovači svoje sreće. Nije lako biti prorok u svom selu, ali ni ispunjen srećnik u tuđem. Tuđinci smo počesto u zavičaju i u sopstvenoj zemlji, nekmoli u nekoj drugoj i u «dalekom svetu». Ne očekujmo i ne tražimo dar veći od uzdarja. Ne odbacujmo i ne izdajmo naše zavičajne snove, ma gde da smo, jer su oni, kad nam drugog leka nema – melemi zavičajnoj duši.

Milenine priče iz tuđine zacelo nam pomažu u samo-nastojanju da ne budemo gori, ako već ne možemo da postanemo bolji.  

Jovan Gagrica