Roman Iza ugla svakako će vas nasmejati. Voleo bih da verujem da će vas odmah zatim i rastužiti, reznežiti, naterati na razmišljanje… U svakom slučaju, to je prozna knjiga složene građe – razvija najmanje devet linija radnje od kojih se neke prepliću a neke nastavljaju, pri čemu njegov hronotop ima opseg od jonske antike do savremene Evrope, Azije i Amerike sa fokusom na 1999. godini, tj. do – matematički i simbolički – poslednje godine prošlog veka. Njegov naslov Iza ugla sadrži svojevrsni ge metrijski ali i neodređeni sudbinski koncept – jer iznenađenje, kao aksiom jedne geometrije višeg ranga, čeka da nas pogodi – niko ne zna na koji način, iako nas očekuje uvek – tu, iza ugla.

Rečeno je, razume se, sasvim opšte i oskudno u odnosu na napisano. Likovi romana su ličnosti iz jedne brojne i krajnje neobične galerije i niza: grčki filozofi, savremeni postkomunistički intelektualci, rijentalni arhitekti, askete uskih i moćnih svetskih klubova, evropski dramaturzi, obični seljani pretvoreni u ratne žrtve, ratni i ekonomski migranti… i mnoge ljudske duše u svemogućim vremenskim i pro tornim selidbama, svi učesnici nezvršene tragikomične drame „poslednjeg čina“ prošlog veka.

Iza ugla je, na izvestan način, prvi deo mog prethodnog romana Dvadeset i prvi (XXI). Otud i njegov drugi naslov može da bude i – Na kraju dvadesetog.