Radnja novele „Šlustrik“ odvija se između dva zimska dana, jednog februarskog i poslednjeg decembarskog, koji su te 1987. godine u Beogradu bili topli, poput prolećnih. Smrt majke označiće novi početak zajedničkog života dve sestre. Mikojan, stari porodični prijatelj, ovakav razvoj događaja promišljaće kao neminovnost, jer „uvek nešto mora da se završi, da bi nešto drugo moglo da otpočne“. Ipak, iznova uspostavljeni sklad bio je samo privid. Nenajavljeni sled događaja zaoštriće pritajene sukobe, ali će u katarzičnom raspletu gnev i mržnja morati da se okončaju, jer nešto drugo upravo počinje... Alempijević prepoznaje fatalizme običnih ljudi potopljenih u svakodnevicu, dopuštajući im da se približe jedni drugima, iako je cena tog približavanja ponekad previsoka. Dok nas uverava da zbunjenost, nesigurnost, melanholija i zebnja nisu smrtni grehovi, njegovo pripovedanje omamljuje strašću za detaljem. I, da: šlustrik je reč iz nemačkog jezika koja se obrela u cirkuskom žargonu i znači: poslednja tačka.