Knjiga „Prakseologija likovne umetnosti“, mladog  autora Gorana Gavrića - prvog koji je na Filozofskom fakultetu (odeljenje za istoriju umetnosti) u Beogradu doktorirao na odseku metodologija nauke o umetnosti - jedna je od retkih, ako ne i jedina, koja na temeljan način razmatra pitanje teorijskih i praktičnih implikacija primene naučnih metoda i predlaže metodološki okvir za primenu teorije u nastavnoj praksi. U tom smislu, ona bi mogla da bude od koristi svim poslenicima na polju metodike nastave likovnog vaspitanja (predavačima, studentima itd.) na fakultetima likovnih i primenjenih umetnosti, Učiteljskim fakultetima i visokim školama strukovnih studija, ali isto tako, istoričarima umetnosti. U pokušaju da odgovori na ključno pitanje: Kako predavati likovnu umetnost? Gavrić, polazeći od stavova velikog filozofa i prakseologa Tadeuša Kotarbinjskog, koji pravi razliku između činjenice i vrednosti, činjenice i teorije, i između činjenice i tumačenja - posle detaljnog ispitivanja istoriografije metoda i multidisciplinarnog pristupa umetnosti, precizno određuje osnovne aspekte predavačkog umeća, od vizuelnog i lingvističkog do interaktivne nastave. Posebno treba istaći autorovu komparativnu analizu prakse i nastavnog programa na fakultetima likovnih i primenjenih umetnosti u svetu.