Elegantna crna haljina sa istim, dubokim trougaonim izrezom spreda, na grudima, i otpozadi, na leđima, ležala je još od jutos prostrta preko bračnog kreveta u mojoj spavaćoj sobi. Dve široke, smaknute preko ramena, bretele isticale su još više moju skladnu, mršavu figuru i to je bio jedan od razloga koji me je privukao ovom modelu, mada sam crnu boju već odavno proterala iz svoje garderobe. Crno se nosi u mladosti, kad obrazuje prijatan, dopadljiv kontrast sa svežim licem i mekanom glatkom kožom, ističući ih i privlačeći pažnju na njih; i u žalosti, kada reflektuje stanje duha i osećanje, i svaka boja se doživljava kao napad, kao disharmoničnost sa spoljnim svetom. Tada se i plavetnilo neba, i bujanje života u okruženju primaju kao uvredljiva ravnodušnost i neshvatanje, kao neprijateljska zluradost; u žalosti je jedino prirodno stanje - potpuno odsustvo boje.

(iz priče Mala crna haljina)