Ovaj rukopis je vrelo pozitivne energije što je od ogromnog značaja u ovom vremenu posustajanja i besperspektive. Afirmišući Mačvu i njene ljude on poučava, vaspitava, informiše. U ovom rukopisu ima više ljubavi, dobrote i lepote nego u nekim tomovima knjiga. U vremenima opšte zagađenosti duhovnog prostora ovi tekstovi – medaljoni su lekoviti za one koji ih budu čitali. Rukopis ima još jednu značajnu vrednost. U njemu je i svojevrsna likovna izložba koju nam priređuje Slobodanka Davidović Vučković. U pričama i među pričama prikazani su umetnički unikatni radovi koje autorka godinama stvara na prirodnoj svili.
Milomir Petrović
Rukopis ima četiri dela. Prvi je Mačva duše moje. Sam naziv je i poezija i uzdah, i ljubav i strepnja, i san i java. (...) Ja sam u svojoj duši bogatiji za jedno lepo i po mnogo čemu vredno svedočanstvo. Svedočanstvo koje je literatura. Literatura koja je već istorija. Istorija zemlje koje nema, kao što i nas neće biti. Ali, srećom ostaju ovakvi rukopisi kao spomenici, kao spomenice IV1 i inim odelenjima diljem naše lepe otadžbine velike ili male, nama najlepše i jedine.
Slobodan Gavrilović