Prva naučna biografija kneza Aleksandra Karađorđevića (1806-1885), sina Karađorđevog i oca kralja Petra I, pruža potpuno novu sliku o ovom vladaru (1842-1859) koga je poodavno domaća istoriografija nezasluženo okarakterisala kao „slabog vladara”. Jedan S.Jovanović je čak išao toliko daleko da je stvorio upadljivo karikaturalan literarni lik, prosto uvredljiv, kakav knez Aleksandar u stvarnosti uistinu nije bio. Strani izvori do kojih se došlo prilikom pisanja ove knjige bacaju potpuno novo svetlo ne samo na njegovu ličnost, već i na čitav ustavobraniteljski režim, na njegove glavne nosioce i na najvažnije događaje. A niko među istoričarima nikada nije otvoreno priznao da je knez Aleksandar Karađorđević bio prvi ustavni vladar novovekovne Srbije. Svojom vladavinom omogućio je naglu i ubrzanu modernizaciju i evropeizaciju Srbije, realizaciju pravnog poretka u njoj, formiranje najvažnijih državnih ustanova i institucija (od kojih većina postoji i danas), formiranje građanske klase i pri svemu tome – Srbiju je poštedeo ratnih iskušenja koja su buktala u okruženju, omogućivši (za razliku od drugih vladara) i nagli demografski priraštaj u zemlji...