Krećući se po suptilnoj granici između priče i putopisa, pripovedanja i opisivanja, Jelena Zelinska nam donosi zapise retke lepote i zanimljivosti.

Snažna upečatljivost ove lirske proze proizilazi iz njene retko viđene elegancije pripovedanja, izuzetne moći zapažanja i duboke simboličnosti. 

Pišući o putovanjima po Grčkoj, Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Izraelu, Rusiji ili Srbiji, autorka daje sasvim lični, intimni pogled na predele, gradove, građevine i ljude koji je okružuju. Poput slikara intimiste Jelena Zelinska nam nenametljivo dočarava kulturološku
slojevitost Evrope, na jedan specifično ruski način u kojem se spajaju emocionalnost, duhovnost i mnogobrojna znanja.