Zid kao fenomen istorije i zid saznanja kao preokupacija filozofije nalaze se u središtu ove pesničke igre. Halilović je osmislio čvrstu celinu, prikazao je po principu subdivizije i dodirnuo etiologiju, logiku, filozofiju, istoriju, religiju i transcendentalnu estetiku. Ova knjiga je izazov kojim je više posebnih fenomena krenulo ka opštem i formiralo objekt jedinstvenog doživljaja koji potvrđuje da se sve staze saznanja primiču jednoj tački. Halilović istražuje paradoks, predmetnost i prorodu pojava, ali ostaje veran estetskom i naglašava zapitanost nad pojmovima, zakonitostima i odnosima.. Zagledan u vreme, sa filozofskim opservacijama, primaknut eshatologiji, Halilović nosi univerzalni civilizacijski memorabilis i uzbudljivom pesničkom igrom osvetljava neistražena polja na kojima se susreću gnosis i poezija.

Cilj i ideal Biblioteke koja ulazi u život pod krilatim znamenjem Albatrosa  jeste: gajenje i širenje duševne kulture. Biblioteka Albatros obraća se, prvenstveno, onima koji u obogaćivanju i oblagorođavanju svoga duha vide jedan ozbiljan životni zadatak – njena je glavna težnja: da se broj takvih čitalaca stalno  umnožava i da se interesovanje za književnost, ume-tnost i za duhovna pitanja, uopšte, pojača.

U tim obzirima i namerama sadržano je već i merilo po kome će se odabrati dela za publikaciju u okviru Biblioteke Albatros: prosta, površna zabava isključena je isto tako kao i štura ili stručna didaktika; reč će imati pre svega, dela intuicije, bilo pesničke, bilo mislilačke, dakle, romani, novele, priče, dramski poemi, filozofski pokušaji, aforizmi – kao i razni subjektivni napisi: dnevnice, životopisi, ispovesti, ali i estetičke i kulturno-historijske studije i rasprave, najzad i one osobene umetničke igre mašte i osećanja, u kojima se rado ispoljavaju poneki moderni pesnici. Jednom reči, sve ono, u čemu se pokazuje ceo čovek i cela duša i što govori čoveku i duši kao takvima.

Takav materijal crpeće se, sa jedne strane, iz naše najnovije knjiže-vnosti, iz dela onih naših najmlađih pisaca koji su uspeli da dadu našem književnom životu jedan nov pravac i jedan divno ubrzani novi ritam – sa druge strane, iz remek-dela svetske literature koja stoje u liniji našega pokreta i naših ciljeva i koja ćemo, razume se, donositi u novim, savremenim i umetničkim prevodima.

Stanislav Vinaver i Todor Manojlović (1921)