Pomalo je takvih pripovedaka i romana kojima se, u srpskoj književnosti , dostojno prislužuje  u slavu erosa . 

Prinčev pupak Željke Gavrilović je upravo takav roman , možebiti knjiga “ulančanih” priča , u svakom slučaju : neobična proza kakvu smo dugo čekali.

Čitaocu se , kadšto , može učiniti da  mu je  umesto ove knjige , pred očima durbin „od sedam kolena  “ kojim bludi kroz ozvezdani mrak,  po nebeskoj promaji na kojoj se „ Vlažni snovi prosušuju ...

Sve je u ovoj knjizi iz duše, a ništa po modi !

                                                                                                                                                 Radovan Beli Marković