Knjiga „Dan crva“ (proglašena za Roman godine 2022. u Severnoj Makedoniji) govori o socijalnom i društvenom kontekstu od kojeg niko od nas ne može da pobegne. Umeće Simone Jovanoske je da glomaznost ovog turbulentnog doba preformuliše u pomenutu neminovnost protiv koje je gotovo nemoguće boriti se. Neminovnost je tužna misao svakog lika: Grete i Tomasa i Artura Lirija i Henrija (koji uživa u svojoj drami) i Donalda Spejda i mnogih likova koji, kao u Kratkim rezovima Roberta Altmana, tj. kao u pričama Rejmonda Karvera, oživljavaju svoje prisustvo i održavaju ga na prisustvu svih drugih oko sebe ili možda negde daleko od njih. 

Likovi u ovom romanu na neki način oživljavaju prokletstvo detalja, koji su, pak, simbol monotonije koja vas, poput Grete, tera da ste „ljuti na sve“. Sve životne storije imaju svoj početak i kraj, ali Jovanoska te male životne priče sabija u nevidljivu zajednicu melanholičnih i depresivnih likova čija se želja za životom samo oseća. Otuda i izgled crva. Autorka na početku govori o dinamičnosti u suočavanju sa svim životnim izazovima, ali je reč o polemici iz koje izvlači samo momente u daljim pričama da bi odredila spoljašnje pomeranje ove civilizacije koja nas, prema njenim rečima, nikuda ne vodi, a pojava crva je neizbežna da bi sve krenulo iz početka.