Milovan Stefanovski ušao je u makedonski pripovedački Panteon romanom I padanje je let, sredinom poslednje decenije prošlog veka, skoro dvadeset godina nakon svog poetskog debija. Iako kratku prozu piše kontinuirano i paralelno s poezijom i objavljuje u periodici, njegova prva knjiga priča Podrumsko stepenište pojavila se tek 2000. godine, a zatim su došle zbirke pripovedaka Stepenište za penjanje (2011) i Đavolje more (2012). Perla od ćilibara je autorov izbor pripovedaka iz pomenutih knjiga, strukturiran po novom konceptu, u sasvim novu celinu. 

Kod Stefanovskog „perla od ćilibara” nije ništa drugo do simbol iskonske potrebe i sposobnosti čoveka da pripoveda priče.  Prema Petretu M. Andreevskom, Stefanovski je „odabrao najteži obrazac pripovedanja: sa malo reči i njihovim lakim tokom, da nam puno kaže.”  Iz bogatog tematskog kaleidoskopa Stefanovskog u knjizi Perla od ćilibara izdvaja se nekoliko upečatljivo oblikovanih tema i motiva. Na primer, u pripoveci „Džan” centralna tema je iseljavanje. U priči „Tikva kao takva” opet se aktuelizira društveni antagonizam i socijalna raslojenost, anomalije koje dobijaju zabrinjavajuće razmere u našoj savremenosti. 

U savremenoj makedonskoj književnosti Stefanovski važi za predstavnika realističkog pisma koje se granični s reporterskim kazivanjem, u duhu jednog Hemingveja (Venko Andonovski), ali i sazvučno i sa njegovom profesionalnom (novinarskom) vokacijom. Kritika je kao ključne odlike njegovog proznog diskursa već naglasila smirenost, nepretencioznost, postupak „in medias res”, posvećenost „lepoti i tihom blesku ordinarnog” (Milan Đurčinov), što, sa svoje stane, predstavlja i njegov autentičan, originalan ulog u makedonskom proznom idiomu. Pomenuti kvaliteti su sintetizovani već u naslovu ovog izbora – Perla od ćilibara.