U svom četvrtom romanu Aleksandar Jugović suptilno razotkriva mnoge lažne kulise našeg savremenog društva, ali lirski impulsi u pripovedanju i seta koja senči ovo delo, udaljavaju ga od ma kakvog otvorenog društvenog aktivizma. I ma koliko glavni junaci knige Pisac, Lekar i Advokat javno govorili o svojim uspesima, duboko u njima postoji jasna svest o sopstvenoj ništavnosti i slabosti. Njih trojicu i jos niz životnih marginalaca ili tranzicionih dobitnika, Jugović u svom koncentrisanom pripovedanju analizira, secira s hladnom objektivnošću jednog hirurga koji pokazuje patologiju društvenog organizma koja traje vec decenijama. Vešto pronalazeći meru izmedju prikaza unutrašnjeg i manifestnog sveta svojih junaka, emotivnosti i analitičnosti, ironije i sarkazma, Aleksandar Jugović je napisao svoju najzreliju knjigu do sada.